USHVelikiMaliMDRI-S

Pitanja i odgovori

  • Može li se i pod kojim uslovima odložiti polazak deteta u školu?

    Upis deteta u školu regulisan je članom 98. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Ovaj član ne pruža mogućnosti odlaganja polaska u prvi razred osnovne škole, za decu koja do 01. septembra navršavaju između 6,5 i 7,5 godina. On propisuje obavezu škole da upiše svako dete sa svoje teritorije, a da može da upiše i decu koja teritorijalno ne pripadaju školi, po zahtevu roditelja a u skladu sa svojim mogućnostima. Isto tako, propisuje obavezu lokalne samouprave da vodi evidenciju dece stasale za upis, o čemu je dužna da obavesti škole sa svoje teritorije. Roditelji su obavezni da dete stasalo za upis u prvi razred upišu u školu po svom izboru:

    • u redovnu školu kojoj teritorijalno pripadaju (od 01. aprila)
    • u neku drugu redovnu školu (po svom izboru, predavanjem zahteva toj školi najkasnije do 01. februara)
    • u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije.

    Takođe, treba uzeti u obzir i da deca najbolje uče i razvjaju socijalne i akademske veštine u vršnjačkom okruženju. Koncept „zrelosti“ se posmatra kao zastareo, jer se u novom pristupu škola prilagođava na način da uključi svu decu. Drugim rečima, ukoliko dete ima teškoća u pristupanju, uključivanju, učestvovanju ili napredovanju u obrazovno-vaspitnom radu, škola mora da mu pruži dodatnu podršku u početku, otklanjanjem fizičkih i komunikacijskih prepreka (individualizovan način rada), a u slučaju da to ne da rezultate, izradom indovidualnog obrazovnog plana

  • Za koju decu/učenike se izrađuje individualni obrazovni plan?

    Svako dete koje ima potrebu za dodatnom obrazovnom podrškom zbog teškoća u pristupanju, uključivanju, učestvovanju ili napredovanju u obrazovno-vaspitnom radu, a ako te teškoće utiču na ostvarivanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja ima pravo na individualni obrazovni plan.

    Naročito su to deca koja

    • imaju teškoća u učenju (zbog specifičnih smetnji učenja, ili problema u emocionalnom i socijalnom razvoju)
    • imaju smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričkke, čulne, intelektualne ili višestruke smetnje)
    • potiču odnosno žive u socijalno nestimulativnoj sredini
    • iz nekih drugih razloga ostvaruju pravo na podršku u obrazovanju
    • imaju izuzetne sposobnosti

    Pre donošenja IOP-a, potrebno je da se steknu određeni uslovi:

    • škola mora da izradi pedagoški profil
    • učitelji/ice ili nastavnici/e moraju da pokušaju sa merama individualizacije, koje podrazumevaju prilagođavanje prostora, prilagođavanje metoda rada, postaljvanje pravila ponašanja i komunikacije.
    • Individualizovan pristup je uobičajena praksa većine učitelja/ica i nastavnika/ica i ključan je za uspešno podučavanje različite dece, ne samo one sa smetnjama u razvoju.
    • Detetovi vaspitači/ice, učitelji/ice, nastavnici/ice, stručni saradnici/ice, razredni starešina, predmetni nastanici/ice, ili sami roditelji treba da podnesu obrazložen zahtev za izradu individualnog obrazovnog plana Stručnom timu za inkluzivno obrazovanje. Taj zahtev mora da sadrži dokaze  o sprovedenim merama individualizacije, kao i o tome da dete ne ostvaruje predviđene opšte ishode obrazovanja i vaspitanja, te da mu je potrebna dodatna obrazovna podrška u vidu individualnog obrazovnog plana.
    • Ukoliko zahtev/inicijativu ne podnosi roditelj, škola je dužna da ga pisanim putem obavesti o tome da je pokrenuta ova inicijativa, a formiranju tima za pružanje dodatne podrške učeniku/ci pristupa se tek ako je roditelj dao svoju pisanu saglasnost.
    • Za izradu individualnog obrazovnog plana po izmenjenom programu neophodno je mišljenje Interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu ili učeniku.
  • Šta se dešava ako roditelj ne da saglasnost na izradu IOP-a

    U praksi se često susreće situacija u kojoj škole tvrde da nisu u mogućnosti da pruže dodatnu podršku određenom detetu, zato što roditelji ne žele da prihvate teškoće sa kojima se suočava njihovo dete i ne žele da potpišu saglasnost za izradu individualnog obrazovnog plana (IOP).

    Pre izrade IOP, postoji niz koraka koji predstavljaju oblike podrške za koje nije potrebna saglasnost roditelja i koje su škole u obavezi da primene.
    Kao osnovni korak, škola je dužna da za svako dete, kome je to potrebno, izradi pedagoški profil. Tokom izrade profila, utvrđuju se prioritetne oblasti u okviru kojih dete ima teškoća i u okviru kojih mu je potrebna podrška.

    Škola nakon toga mora da pristupi primeni mera individualizacije, za koje takođe nije potrebna saglasnost roditelja.

    Tek ukoliko i nakon primene ovih mera dete i dalje ne ostvaruje opšte ishode obrazovanja i vaspitanja, pokreće se inicijativa za izradu individualnog obrazovnog plana pred Stručnim timom za inkluzivno obrazovanje. Ovaj postupak nije moguće pokrenuti bez saglasnosti roditelja, ali je škola dužna:

    • da roditelje obavesti pisanim putem da je inicijativa pokrenuta
    • u tom dopisu mora da obrazloži razloge zbog kojih je detetu potrebno izraditi individualni obrazovni plan
    • takođe mora da navede dokaze da su primenjivane mere individualizacije, i da one nisu dale rezultate.

    Važno je dakle naglasiti da roditelj treba da potpiše saglasnost da je njegovom detetu potrebna dodatna obrazovna podrška, a ne da ono ima smetnje u razvoju.

    Ukoliko roditelj ne potpiše ovu saglasnost, stručna služba škole, članovi Stručnog tima za inkluzivno obrazovanje i nastavno osoblje koje neposredno radi sa detetom treba da pokušaju i usmenim putem da obaveste roditelje kakve sve teškoće u učenju ima njihovo dete, kakve je sve mere škola primenila, kakve su dobre i loše strane rada po individualnom obrazovnom planu za dete, kao i da će roditelj biti ravnopravan član tima za pružanje dodatne podrške detetu koji će formirati direktor škole.

    Ukoliko i nakon toga roditelj ne želi da da saglasnost za izradu IOP-a, škola je dužna da nastavi sa primenom mera individualizacije.

  • Šta je to asistivna tehnologija?

    Pod asistivnim tehnologijama podrazumeva se svaki proizvod, deo opreme ili sistem, bez obzira da li se upotrebljava u izvornom obliku, modifikovan ili prilagođen, koji se koristi da bi se povećale, održale ili poboljšale funkcionalne mogućnosti osoba sa invaliditetom (Encyclopedia of Disability, 2006).

    Pod asistivnim tehnologijama, odnosno pomagalima podrazumevaju se pomagala za kretanje, pre svega kolica, štake, hodalice, a takođe i kompjuteri, prilagođene tastature, ekrani, miševi, različiti programi, knjige za slepe i slabovide, i drugo.

    Važno je ipak naglasiti da svaki predmet koji nas okružuje može biti upotrebljen kao pomagalo, ukoliko njegova originalna ili modifikovana namena omogućava bolje funkcionisanje osobe. To dakle ne moraju biti skupi uređaji, već i različite fotografije, karte, geometrijski oblici, pa čak i igračke. (više o ovome u posebnom odeljku o asistivnim tehnologijama)

  • Koja je razlika između pedagoškog i personalnog asistenta?

    Često se ova dva pojma mešaju.

    Pedagoški asistent je osoba koja pruža pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama.

    Personalni asistent odnosno lični pratilac deteta, pruža podršku samom detetu, ali nevezano za nastavu - on može biti angažovan za vođenje i dovođenje deteta u i iz škole, može pružati podršku detetu koje se otežano kreće, podršku prilikom oblačenja, presvlačenja, ishrane, odlaska u toalet.

free counters