USHVelikiMaliMDRI-S

Za obrazovne ustanove

  • Definicija inkluzivnog obrazovanja

    Valentina Zavišić, Nataša Milojević: Inkluzivno obrazovanje = uspešan obrazovni sistem : Profesionalne kompetencije  za inkluzivno obrazovanje, Pančevo, 2011.

    Mnogi polaze od toga da je inkluzivno obrazovanje samo još jedna verzija specijalnog obrazovanja ili da se odnosi samo na učenike sa smanjenim sposobnostima.Međutim, glavni koncepti i pretpostavke koje leže u osnovi inkluzivnog obrazovanja su, na više načina, suprotne od pretpostavki koje su osnova specijalnog obrazovanja

    ... pročitajte više

    Valentina Zavišić, Nataša Milojević: Inkluzivno obrazovanje = uspešan obrazovni sistem : Profesionalne kompetencije  za inkluzivno obrazovanje, Pančevo, 2011.

    Mnogi polaze od toga da je inkluzivno obrazovanje samo još jedna verzija specijalnog obrazovanja ili da se odnosi samo na učenike sa smanjenim sposobnostima.Međutim, glavni koncepti i pretpostavke koje leže u osnovi inkluzivnog obrazovanja su, na više načina, suprotne od pretpostavki koje su osnova specijalnog obrazovanja.“Inkluzija ili inkluzivno obrazovanje nije drugo ime za "obrazovanje lica sa posebnim potrebama". Ono obuhvata drugačiji pristup identifikovanju i pokušajima da se reše teškoće do kojih dolazi u školama ... obrazovanje za decu sa posebnim potrebama može da bude prepreka razvijanju inkluzije u školama.”

    Koncepti inkluzivnog obrazovanja imaju više toga zajedničkog sa konceptima koji leže u osnovi pokreta „Obrazovanje za sve“ (EFA) i poboljšanja stanja u školama. Inkluzivno obrazovanje predstavlja pomeranje od preokupiranosti određenom grupom ka fokusiranju na prevazilaženje prepreka u učenju i učestvovanju.

    Definicija koju daje UNESKO

    Definicije inkluzije koje daje UNESKO potiču sa konferencije u Salamanki , 1994. godine, i stavljaju naglasak na to da je inkluzija pokret koji je u direktnoj vezi sa poboljšanjima obrazovnog sistema kao celine:

    “Inkluzija je proces rešavanja i reagovanja na raznovrsnost potreba svih učenika kroz sve veće učestvovanje u učenju, kulturama i zajednicama i sve manju isključenost u okviru obrazovanja i iz njega. On obuhvata promene i izmene sadržaja, pristupa, struktura i strategija, sa zajedničkom vizijom koja obuhvata svu decu odgovarajuće starosne dobi i ubeđenjem da je redovni obrazovni sistem odgovoran za obrazovanje sve dece.”

    Ove definicije se odnose na obrazovanje dece, pre nego na učenike bilo kog starosnog doba, mada se principi mogu primenjivati na široki krug. Neke definicije se posebno odnose na škole, kao što su definicije u Indeksu za inkluziju. Neki principi i pristupi u okviru ove definicije mogli bi da se primenjuju na obrazovanje u mnogo širem smislu.

    zatvori
  • Pravni okvir - kako je došlo do inkluzivnog obrazovanja u našem obrazovnom sistemu?

    Najvažniji međunarodni dokumenti od značaja za implementaciju novih mera inkluzivnog obrazovanja u Srbiji su:... pročitajte više

    Najvažniji međunarodni dokumenti od značaja za implementaciju novih mera inkluzivnog obrazovanja u Srbiji su:

    • Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima;
    • Konvencija o pravima deteta;
    • Konvencija o statusu izbeglica;
    • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjena u skladu sa dodatnim protokolima;
    • Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama;
    • Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena;
    • Konvencija o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete;
    • Program „Obrazovanje za sve“;
    • Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom.

    Naša država usvojila je i ratifikovala sva ova međunarodna dokumenta i samim tim preuzela obavezu uvođenja inkluzivnog obrazovanja. To je i ostvareno usvajanjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u septembru 2009. godine, na koji način je jasno pokazano opredeljenje ka inkluziji, nediskriminaciji i drugim važnim principima.

    zatvori
  • Obaveze obrazovno-vaspitnih ustanova da bi se razvijalo inkluzivno obrazovanje

    Valentina Zavišić, Nataša Milojević: Inkluzivno obrazovanje = uspešan obrazovni sistem : Profesionalne kompetencije  za inkluzivno obrazovanje, Pančevo, 2011.

    Obrazovne ustanove i njihovo osoblje trebalo bi da budu posvećeni prepoznavanju i odgovaranju na potrebe dece i mladih sa smetnjama u razvoju i njihovih roditelja:

    ... pročitajte više

    Valentina Zavišić, Nataša Milojević: Inkluzivno obrazovanje = uspešan obrazovni sistem : Profesionalne kompetencije  za inkluzivno obrazovanje, Pančevo, 2011.

    Obrazovne ustanove i njihovo osoblje trebalo bi da budu posvećeni prepoznavanju i odgovaranju na potrebe dece i mladih sa smetnjama u razvoju i njihovih roditelja:

    • fizički aspekt: školske prostorije treba da budu dostupne i prilagođene potrebama svih učenika/ca;
    • asistivna tehnologija: škole bi trebalo da poseduju adekvatna sredstva uz čiju primenu bi bilo omogućeno deci i mladima sa invaliditetom da određeni zadatak postižu na lakši, brži i bolji način;
    • socijalna podrška: obrazovne ustanove treba da podržavaju atmosferu i način organizovanja koji omogućavaju deci i mladima da se međusobno upoznaju i imaju mogućnosti za lični razvoj, kontakte, integraciju u zajednicu i socijalizaciju;
    • znanje i metodi: škola je obavezna da obezbedi potpunu podršku koja je neophodna kako bi sva deca dobila široko, kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje. Indivudualni obrazovni planovi moraju se zasnivati na potrebama i mogućnostima učenika/ca;
    • podrška za decu i mlade: obrazovne ustanove imaju obavezu da pruže potpune informacije i promovišu aktivno učešce dece i mladih sa teškoćama u svakodnevnom školskom životu;
    • spremnost, otvorenost: škole treba da posvete pažnju spremnosti i sposobnosti nastavnog kadra da se obrazuje, usavršava i podržava decu i mlade sa teškoćama u razvoju.

    Obrazovanje može biti uspešno samo uz podršku roditeljima kao ravnopravnim partnerima u obrazovnom procesu. Zato je obaveza države da obezbedi blagovremeno i potpuno informisanje roditelja kako bi donosili odluke koje su u najboljem interesu deteta.

    Obrazovne politike i strategije trebalo bi da kao jasan cilj postave inkluziju. Izdvojiti učenika/cu iz redovnog obrazovanja zbog invaliditeta ili teškoća u učenju je nepoštovanje njihovih vrednosti kao osoba i diskriminacija na osnovu okolnosti za koje nisu odgovorni. Diskriminacija u obrazovanju vodi do diskriminacije u društvu. Glavni cilj inkluzivnog obrazovanja treba da bude škola sa dobrim rezultatima učenja u kojoj svi/e učenici/ce imaju iste mogućnosti za učenje. Ovaj cilj je odgovornost svih donosioca odluka i relevantnih društvenih aktera.

    zatvori
  • Inkluzivno obrazovanje - korak po korak:

    Sledi pregled postupaka koje su obrazovne ustanove dužne da sprovedu, a prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, čl. 77 i čl. 98, kao i na osnovu Pravilnika o  bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje.
  • 1. Upis

  • a. Upis u predškolsku ustanovu

    Deca sa smetnjama u razvoju, na osnovu zahteva roditelja upisuju se, i ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u (redovnu) vaspitnu grupu, vaspitnu grupu uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnu grupu, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana. Ukoliko dodatna podrška zahteva i dodatna finansijska sredstva, predškolska ustanova može da uputi zahtev interresornoj komisiji za procenu dodatnih obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih potreba.

    U jednoj vaspitnoj grupi može biti najviše dva deteta sa smetnjama u razvoju, a broj dece u vaspitnoj grupi za jedno dete sa smetnjama u razvoju umanjuje se za tri deteta u odnosu na propisani.

    zatvori
  • b. Upis u osnovnu školu

    Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole.

    Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogućnostima škole.

    Roditelj, odnosno staratelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.

    U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.

    zatvori
  • 2. Ispitivanje deteta upisanog u školu

    Prema novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (link), novina je da se ispitivanje deteta vrši nakon što je dete već upisano (nema više testiranja kojim se utvrđuje "spremnost deteta za upis"). Ovo ispitivanje vrše psiholog i pedagog škole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. Ako ne postoji mogućnost da se ispitivanje deteta vrši na maternjem jeziku, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.

    Ispitivanje dece sa motoričkim i čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete može optimalno da odgovori.

    U postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrškom za obrazovanje. Ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva, upućuje pismeni zahtev izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške koje utvrđuje interresorna komisija.

    zatvori
  • 3. Prikupljanje podataka i formiranje dokumentacije

    Svi zaposleni u obrazovno-vaspitnim i vaspitno-obrazovnim ustanovama imaju obavezu da prete razvoj i napredovanje dece i učenika u toku učenja i razvoja veština za učenje, socijalnog razvoja, razvoja komunikacije i samostalnosti.

    Ako se u tom postupku utvdi da dete ili  učenik ne ostvaruje očekivane ishode obrazovanja i vaspitanja ili su rezultati koje učenik ostvaruje značajno iznad nivoa opštih i posebnih standarda, pristupa se prikupljanju podataka, radi formiranja neophodne dokumentacije za pružanje odgovarajuće podrške u obrazovanju i vaspitanju.

    Ti podaci se prikupljaju iz različitih izvora (od roditelja, odnosno staratelja deteta ili učenika, stručnjaka van obrazovne ustanove koji dobro poznaje dete, odnosno učenika, od vršnjaka i samog deteta, odnosno učenika, na način na koji je to moguće), pri čemu se koriste različite tehnike (sistematsko posmatranje aktivnosti deteta, odnosno učenika u različitim situacijama, testiranje, kao i intervjuisanje i popunavanje upitnika od strane učenika i drugih koji poznaju dete, odnosno učenika). Medicinski nalazi su, po potrebi, sastavni deo dokumentacije.

    Na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije stručni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitačem, odnosno nastavnikom izrađuje pedagoški profil deteta, odnosno učenika.

    zatvori
  • 4. Pedagoški profil

  • a. Pedagoški profil - predškolske ustanove

    Pedagoški profil  sadrži opis obrazovne situacije deteta, i osnov je za planiranje individualizovanog načina rada sa detetom, odnosno učenikom.
    Polazna osnova za izradu obrazovnog ili pedagoškog profila jeste Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja (član 5 Opšti ishodi i standardi obrazovanja i vaspitanja).

    Pedagoški profil je koncizan i precizan opis deteta koji će obezbediti da se identifikuju i procene njegove jake strane i njegove potrebe za podrškom u vaspitanju i obrazovanju. Identifikovanje jakih i slabih strana deteta pomažu timu za pružanje dodatne podrške da planira potrebe za podrškom, kao i vrste intervencija i resurse koji će omogućiti napredak. Ova procena vrši se u odnosu na uzrast deteta. Podaci u profilu se iznose jasnim, konciznim i razumljivim jezikom objektivnih činjenica, i moraju se izbegavati pretpostavke, interpretacije, stručni termini i sl.

    U pedagoškom profilu deteta opisuje se:

    • Saznajni razvoj  (iznose se važne činjenice o dosadašnjim postignućima, interesovanjima, oblastima i specifičnim veštinama i kako se one ispoljavaju u različitim situacijama)
    • Socijalno-emocionalni razvoj (opisuju se odnosi sa drugima,  vršnjacima i odraslima, sposobnost poštovanja pravila i reagovanje u socijalnim situacijama)
    • Govor i komunikacija (izdvojaju se važne činjenice o načinima razmene informacija sa drugima, uključujući i stepen razvoja govora i poznavanja jezika na kome se komunicira u grupi kao i smetnje u korišćenju verbalnih, vizuelnih i simboličkih sredstava komunikacije)
    • Samostalnost i briga o sebi (opisuje se razvoj sposobnosti da se dete stara o sebi u skladu sa uzrastom  kod kuće i u predškolskoj ustanovi )
    • Motorički razvoj (iznose se važne činjenice o dosadašnjem motoričkom razvoju, o načinu funkcionisanja i sl. )
    Na osnovu pedagoškog profila deteta, identifikuju se prioritetne oblasti i potrebe za podrškom u vaspitno-obrazovnom radu.zatvori
  • b. Pedagoški profil - škole

    Pedagoški profil  sadrži opis obrazovne situacije učenika i osnov je za planiranje individualizovanog načina rada sa detetom, odnosno učenikom.

    Polazna osnova za izradu obrazovnog ili pedagoškog profila jeste Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja (član 5 Opšti ishodi i standardi obrazovanja i vaspitanja). Ovim i sličnim članovima Zakona definisana su postignuća učenika koja se mogu razvrstati u četiri kategorije:

    • Veštine učenja kako se uči;
    • Socijalne veštine;
    • Komunikacijske veštine;
    • Samostalnost i briga o sebi.

    Pedagoški profil je koncizan i precizan opis učenika koji će obezbediti da se identifikuju i procene jake strane učenika i njegove potrebe za podrškom u obrazovanju. Identifikovanje jakih i slabih strana učenika pomažu timu za pružanje dodatne podrške da planira potrebe za podrškom, kao i vrste intervencija i resurse koji će omogućiti napredak u obrazovanju. Ova procena vrši se u odnosu na uzrast učenika. Podaci u profilu se iznose jasnim, konciznim i razumljivim jezikom objektivnih činjenica, i moraju se izbegavati pretpostavke, interpretacije, stručni termini i sl.

    U okviru odeljka o veštinama učenja i kako se uči, prikupljaju je podaci o:

    • opštim školskim postignućima – na primer: Ima li oblasti/predmeta gde su učenikova postignuća dobra ili iznadprosečna?; Da li je učenikovo napredovanje vidno sporije ili da li su njegova postignuća značajno niža od postignuća vršnjaka koja se očekuju u oblasti koju posmatramo?; Da li se potrebe učenika značajno razlikuju od tipičnih vršnjačkih potreba?
    • tekućem vladanju veštinama mišljenja – na primer: razumevanje pročitanog teksta, aritmetičko mišljenje, rešavanje problema u odnosu na svoj uzrast / standarde; interesovanja, posebne veštine i kompetencije i sl.
    • motivaciji učenika, predstavi o sebi kao osobi koja uči ili učeniku, stavovi prema školovanju.
    • da li učenik ima smetnje i da li uočena smetnja(e) loše utiče na učenikova obrazovna postignuća?

    U oblasti socijalnih veština, prikupljaju se  informacije o

    • učenikovim odnosima sa drugim ljudima -  na primer: razvoj i održavanje socijalnih kontakata i odnosa, ponašanje prema vršnjacima i odraslima, poštovanje opštih pravila i sl.
    • sposobnost ličnog prilagođavanja različitim socijalnim kontekstima (slika o sebi, stavovi, snalaženje i sl.)
    • školska prijateljstva, kao i vrste i načini igre/zabave sa vršnjacima (odnos prema zajedničkim pravilima, specifične reakcije i sl.)
    • (u pojedinim situacijama) socijalne veštine/kompetencije mogu da uključe i način pozdravljanja drugih osoba, način uzimanja reči tokom razgovora, veštine održavanja razgovora i sl.

    U oblasti komunikacije, prikupljaju se podaci o

    • modalitetima (kanalima) komunikacije koje učenik koristi da primi informacije od drugih i da da informacije drugima;
    • eventualnom postojanju smetnji vezanih za sluh, vid, govor ili drugi vid komunikacije (uključujući i neverbalnu), koje utiču na njegovo uključivanje i učešće u obrazovanju;
    • da li učenik u potpunosti vlada jezikom na kome se školuje (i jezikom većinske grupe) ili ima teškoće koje utiču na njegovo uključivanje u obrazovni proces?


    Kad je u pitanju samostalnost i briga o sebi, prikupljaju se podaci o

    • načinu obavljanja dnevnih obaveza i aktivnosti koje se tiču učenikovog učestvovanja u obrazovanju;
    • eventualnom postojanju smetnji vezanih za samostalno kretanje i obavljanje dnevnih obaveza i da li uočene motoričke, fizičke i/ili čulne smetnje utiču na njegovo uključivanje i učešće i napredovanje u obrazovanju.
    • ukupnom zdravstvenom stanju učenika tj. da li učenik ima tekućih zdravstvenih teškoća (postojanje adekvatne medicinske dokumentacije) i da li one utiču na uključivanje u obrazovni proces ili napredak u savladavanju redovnog školskog programa?

    Kao poslednja oblast, prikupljaju se podaci o uticaju spoljašnjeg okruženja za učenje, odnosno podaci o porodičnim i drugim uslovima koji mogu da utiču na učenje i napredovanje učenika.

    Na osnovu pedagoškog profila, identifikuju se prioritetne oblasti i potrebe za podrškom detetu u obrazovno-vaspitnoj ustanovi.

    zatvori
  • 5. Individualizovan način rada

    Na osnovu pedagoškog profila deteta, odnosno učenika utvrđuju se

    a) područja u kojima postoji potreba za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju i
    b) planira se otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka (individualizovan način rada)  u obrazovno-vaspitnom, odnosno vaspitno-obrazovnom radu.

    Otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka (individualizovan način rada) u ustanovi ostvaruju se putem:

    • prilagođavanja prostora i uslova u kojima se odvija aktivnost u predškolskoj ustanovi, odnosno nastava u školi (otklanjanje fizičkih barijera, osmišljavanje  dodatnih i posebnih oblika aktivnosti, izrade posebnog rasporeda aktivnosti itd.);
    • prilagođavanja metoda rada, nastavnih sredstava i pomagala i didaktičkog materijala, a posebno prilikom uvođenja novih sadržaja, načina zadavanja zadataka, praćenja brzine i tempa napredovanja, načina usvajanja sadržaja, provere znanja, organizacije učenja, postavljanja pravila ponašanja i komunikacije.

    Planirane mere za otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka (individualizovan način rada) u ustanovi, upisuju se u Obrazac 1 koji je odštampan uz ovaj Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje

    zatvori
  • 6. Pravo na IOP

    Pravo na IOP ima svako dete i učenik koje ima potrebu za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju zbog teškoća u pristupanju, uključivanju, učestvovanju ili napredovanju u vaspitno-obrazovnom ili obrazovno-vaspitnom radu, ako te teškoće utiču na ostvarivanje opštih ishoda  obrazovanja i vaspitanja, a naročito ako dete, odnosno učenik:

    • ima teškoće u učenju (zbog specifičnih smetnji učenja, ili problema u ponašanju i emocionalnom razvoju);
    • ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili višestruke smetnje);
    • potiče, odnosno živi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jezički siromašnoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj, odnosno socijalnoj ustanovi);
    • iz drugih razloga ostvaruje pravo na podršku u obrazovanju. 
    • učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.
    zatvori
  • 7. Predlog za utvrđivanje prava na IOP

    Ova predlog može da pokrene stručni tim za inkluzivno obrazovanje, a na osnovu porcene potreba za IOP-om koju može da da:

    • vaspitač/ica
    • učitelj/ica
    • nastavnik/ica
    • stručni saradnik/ica
    • roditelji

    Kada pokretač inicijative nije roditelj, škola je dužna da pisanim putem obavesti roditelje ili staratelje da je ovaj predlog pokrenut.

    Stručni tim za inkluzivno obrazovanje pokreće predlog za donošenje IOP-a ako dete, odnosno učenik ne postiže ishode obrazovanja, odnosno opšte i posebne standarde postignuća zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, ili ako bi učenik, zbog njegovih izuzetnih  sposobnosti, mogao da postigne ili već postiže rezultate koji su iznad nivoa opštih i posebnih standarda. Predlog sadrži obrazložene razloge za pokretanje predloga za utvrđivanje prava na  IOP, kao i dokaze o prethodno organizovanom individualizovanom načinu rada sa detetom, odnosno učenikom.

    Roditelj, odnosno staratelj svojim potpisom potvrđuje da je u potpunosti upoznat sa pokretanjem predloga za utvrđivanje prava na IOP, razlozima za njegovo pokretanje i da je saglasan da se pristupi izradi IOP-a.

    Izuzetno, ako roditelj, odnosno staratelj ne da saglasnost za  izradu IOP-a, ni nakon preduzetih mera od strane stručnog  saradnika, vaspitača deteta, odnosno nastavnika učenika ili stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, radi zaštite deteta, odnosno učenika, primenjuje se individualizovani način rada, bez IOP- a.

    zatvori
  • 8. Sadržaj IOP-a

    IOP je pisanii dokument ustanove, kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, odnosno učenika ako prethodno prilagođavanje i otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka nisu dovele  do ostvarivanja opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima.

    IOP sadrži:

    • lične  podatke i kratak opis razvoja i obrazovne situacije deteta, odnosno učenika
    • cilj obrazovno-vaspitnog rada, odnosno promenu koja dodatnom podrškom treba da se dostigne u području u kojem se planira dodatna podrška
    • operacionalizovan opis podrške kroz niz pojedinačnih aktivnosti odnosno koraka i njihov redosled u vaspitnoj grupi i na časovima u odeljenju, kao i opis i raspored rada izvan grupe, odnosno odeljenja kada je to potrebno;
    • posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine aktivnosti u predškolskoj ustanovi, za pojedine ili za sve predmete u školi, odnosno  ishode tih aktivnosti koje kroz postupan proces dovode do cilja dodatne podrške;
    • lica koja će pružati podršku tokom realizacije pojedinačnih planiranih aktivnosti;
    • vremenski raspored, trajanje, odnosno učestalost za svaku meru podrške u toku  planiranih aktivnosti.

    IOP može da se donese za deo ili celokupan predškolski program, a u školi za deo ili oblast u okviru nastavnog  predmeta, jedan  nastavni  predmet, grupu nastavnih predmeta ili za sve sadržaje, odnosno nastavne predmete za razred koji učenik pohađa, kao i za vannastavne aktivnosti.

    zatvori
  • 9. Vrste IOP-a

    IOP može da bude:

    • po prilagođenom programu u kome se precizno planira cilj pružanja podrške koja se odnosi na prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava tokom obrazovno-vaspitnog procesa; aktivnosti i njihov raspored kao i lica koja pružaju podršku;
    • po izmenjenom programu u kome se, osim već navedenog, precizno planira prilagođavanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, prilagođavanje posebnih standarda postignuća učenika u odnosu na propisane i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete.
    • obogaćen i proširen program koji  se primenjuje za učenike sa izuzetnim sposobnostima.

    Donošenju IOP-a sa izmenjenim programom, odnosno prilagođenim posebnim standardima postignuća, prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a sa prilagođenim programom, kao i mišljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

    zatvori
  • 10. Izrada i donošenje IOP-a

    Nakon dobijanja pisane saglasnosti roditelja, a na osnovu predloga stručnog tima za inkluzivno obrazovanje direktor ustanove formira tim za pružanje dodatne podrške detetu ili učeniku.

    U predškolskoj ustanovi, ovaj tim čine:

    • vaspitač,
    • stručni saradnik,
    • saradnik u predškolskoj ustanovi,
    • roditelj, odnosno staratelj deteta,
    • a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno stručnjak van predškolske ustanove, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

    U školi, tim za pružanje dodatne podrške učeniku čine:

    • nastavnik razredne nastave, odnosno odeljenski starešina,
    • predmetni nastavnik,
    • stručni saradnik,
    • roditelj, odnosno staratelj deteta,
    • u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno stručnjak van škole, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

    Ovaj tim izrađuje IOP. Roditelj, odnosno staratelj daje saglasnost za sprovođenje IOP-a.

    Stručni tim za inkluzivno obrazovanje ustanove dostavlja IOP pedagoškom kolegijumu na usvajanje.

    zatvori
  • 11. Primena IOP-a

    IOP se ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove, odnosno u odeljenju škole. Vaspitač i nastavnik pri planiranju svog rada u grupi, odnosno odeljenju, uključuje mere i aktivnosti predviđene IOP-om.

    Izuzetno, prema potrebama deteta, odnosno učenika, a na osnovu odluke tima za pružanje dodatne podrške učeniku, IOP može  da se ostvaruje i van  vaspitne  grupe u predškolskoj ustanovi, odnosno van odeljenja u školi.

    U toku primene IOP-a u ustanovi aktivno učestvuju svi članovi tima za pružanje dodatne podrške detetu, odnosno učeniku.

    Ako primena IOP-a zahteva finansijska sredstva, ustanova upućuje pismeni zahtev interresornoj komisiji za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu ili učeniku.

    zatvori
  • 12. Ocenjivanje učenika za koje je izrađen IOP, polaganje završnog ispita

    Učenik koji stiče obrazovanje u toku primene IOP-a ocenjuje se prema IOP-u, a u skladu sa propisom o ocenjivanju učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Završni ispit, odnosno maturu polaže u skladu sa propisom o programu završnog ispita, odnosno mature, uz neophodna prilagođavanja koja predlaže i obrazlaže tim za pružanje podrške učeniku, a u skladu sa IOP-om.zatvori
  • 13. Vrednovanje i izmena IOP-a

    Vrednovanje IOP-a vrši se radi procene ostvarenosti ciljeva utvrđenih IOP-om. Ono može biti:

    • Spoljašnje koga vrši prosvetni savetnik, odnosno savetnik – spoljni saradnik u toku stručno-pedagoškog nadzora. U okviru vršenja stručno-pedagoškog nadzora utvrđuje se ispunjenost uslova u postupku donošenja IOP-a, vrednuje se sadržaj i primena IOP-a.
    • Vrednovanje IOP-a unutar ustanove vrši se kroz samovrednovanje stručnog tima za inkluzivno obrazovanje i tima za pružanje dodatne prodrške detetu, odnosno učeniku, prema unapred utvrđenoj dinamici u IOP-u i prema ukazanoj potrebi,  u prvoj godini upisa tromesečno, a u svim narednim godinama na početku svakog polugodišta, odnosno radne godine. Rezultati vrednovanja obavezno se dostavljaju stručnom timu za inkluzivno obrazovanje i pedagoškom  kolegijumu.

    Na osnovu rezultata vrednovanja IOP-a tim za pružanje dodatne podrške detetu odnosno učeniku izrađuje predlog izmene i dopune odnosno prilagođavanja IOP-a potrebama deteta odnosno učenika.

    Izmena IOP-a vrši se u skladu sa napretkom i razvojem deteta, odnosno učenika: ako postigne planirane rezultate pre očekivanog roka ili ne postiže očekivane rezultate, odnosno u drugim slučajevima kada nastanu promene u ponašanju deteta i njegovom okruženju.

    Podaci o rezultatima vrednovanja IOP-a sastavni su deo dokumentacije koja prati IOP.

    Na osnovu vrednovanja, uz saglasnost stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, pedagoški kolegijum donosi odluku o daljoj primeni, izmenama i dopunama IOP-a ili prestanku potrebe za IOP-om, na predlog tima za pružanje dodatne podrške.

    Odluka o nastavku sprovođenja IOP-a donosi se ako se utvrdi da planirane aktivnosti odgovaraju potrebama deteta, odnosno učenika, ili da se rezultati mogu očekivati nakon određenog perioda rada. Vreme sprovođenja IOP-a  može se produžiti, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja deteta, ili učenika.

    Odluka o prestanku potrebe za IOP-om donosi se ako se utvrdi da se dalji napredak deteta, odnosno učenika može ostvarivati primenom individualizovanog načina rada, uz prethodno pribavljeno mišljenje deteta, saglasno godinama i zrelosti i uz saglasnost roditelja.

    zatvori
free counters