Strategije

Treći strateški pravac delovanja Strategije za smanjenje siromaštva (SSS) podrazumeva efikasnu primenu postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe i to posebno u najmanje razvijenim područjima (deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromašno stanovništvo i neobrazovani). Time će se sa stanovišta najizraženijeg siromaštva obezbediti ne samo preživljavanje ovim grupama već i stvoriti šansa za ravnopravan pristup zapošljavanju, zdravstvu, obrazovanju i komunalnim uslugama. Jedan broj ciljeva SSS, relevantnih za obrazovanje dece, treba posebno naglasiti: povećati obuhvat predškolskim obrazovanjem sve dece, a naročito dece iz isključenih grupa – povezivanje državne, privatne, NVO inicijative, roditelja i lokalne zajednice; razvijanje alternativnih poludnevnih programa za decu od 5 do 7 godina; uključiti što veći broj romske dece u programe pripreme za školu, tj. pripremni predškolski program; produžiti obavezno obrazovanje i obezbediti univerzalnu uključenost  u osnovno obrazovanje naročito marginalizovanih, odnosno isključenih grupa; podržati učešće organizacija civilnog društva u širenju obrazovnih mogućnosti za Rome  i decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom; sprovođenje reforme obrazovanja sa akcentom na što veću inkluziju u redovne škole; povećati obuhvat dece u što ranijem periodu njihovog detinjstva.

U februaru 2004. godine Savet za prava deteta Vlade Srbije doneo je „Nacionalni plan akcije za decu“ (NPA), koji predstavlja strateški dokument Vlade Republike Srbije u kome se definiše opšta politika zemlje prema deci do 2015. godine. To je plan sa definisanim ciljevima, prioritetnim merama, aktivnostima i programima koje treba preduzeti u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za život dece, njihovo odrastanje i uključivanje u društvo. Realizacijom NPA Vlada Srbije preduzima mere kako bi se svoj deci bez izuzetka obezbedila ravnopravnost, dostupnost, kvalitet i efikasnost svih javnih službi za decu, u oblasti zdravlja, obrazovanja, socijalne zaštite, kulture, pravne i sudske zaštite.

Prioriteti delovanja radi unapređenja položaja dece, definisani u NPA, jesu: smanjenje siromaštva dece; kvalitetno obrazovanje za svu decu; bolje zdravlje za svu decu; unapređenje položaja i prava dece sa smetnjama u razvoju; zaštita prava dece bez roditeljskog staranja; zaštita dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja; jačanje kapaciteta zemlje za rešavanje problema dece. Da bi se na što efikasniji i kvalitetniji način odgovorilo na potrebe dece i realizovale aktivnosti predviđene NPA, svaka opština ili grad treba da uradi i usvoji Lokalni plan akcije za decu, koji se oslanja na NPA. Neophodno je iz lokalnog budžeta izdvojiti finansijska sredstva da bi se planirane aktivnosti i realizovale.

Osnovni cilj reforme sistema socijalne zaštite jeste Razvijanje integralne socijalne zaštite u kojoj socijalni akteri na najefikasniji način koriste postojeće i razvijaju nove resurse putem dostupnih, kvalitetnih i raznovrsnih usluga, radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta života ranjivih i marginalizovanih pojedinaca i grupa, osposobljavanja za produktivan život u zajednici i predupređenja zavisnosti od socijalnih službi.  Kao posebni cilj ove strategije definisano je razvijanje mreže usluga u zajednici za različite ciljne grupe, uključujući i decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

To je dokument Vlade republike Srbije donet u avgustu 2005, u skladu sa Nacionalnim planom akcije za decu koji treba da doprinese poboljšanju prijavljivanja i registrovanja svih vidova zloupotrebe i zanemarivanja dece. Sve prijave o sumnji na zlostavljanje i zanemarivanje dece trebalo bi da budu usmeravane ka centrima za socijalni rad. Centri za socijalni rad organizuju službu za brzu procenu/trijažu primljenih prijava o sumnji na zlostavljanje i zanemarivanje deteta i za odgovarajuće intervencije. Opšti protokol treba da doprinese i razvoju i širenju mreže multidisciplinarnih timova za zaštitu dece u lokalnoj zajednici, te primeni objedinjenog modela ovih timova na opštinskom nivou širom Republike Srbije.

U toku je javna rasprava o nacrtu Strategije razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020+. Dve javne rasprave već su održane u Vranju i Zaječaru, a planirane su još dve: 10. aprila u Užicu, u amfiteatru Učiteljskog fakulteta (Trg Svetog Save 36) u 12 časova i 18. aprila u Subotici u Gradskoj kući (Trg Slobode 1) u 12. časova.
Svi zainteresovani mogu svoje sugestije i komentare da pošalju i elektronskim putem, na adresu strategija@mpn.gov.rs

Pročitajte više na stranici Vesti.